pijaca ili kako je brzi internet ušao u moj stan

TODOROVA BOŽIĆNA PRIČA

2011-12-27T17:48:00.002+01:00

– Smešna, kažeš – rekao je Todor i oslovio me po nadimku iz detinjstva.
– Znate da ne volim da me tako zovu.
– Izvini, stalno zaboravim. Godine. Nego, ta tvoja božićna priča...
– Voleo bih da bude smešna, a trenutno mi ništa ne pada na pamet.
– To je bar lako. Sve može da bude smešno – rekao je i zamislio se.

Todor je stari porodični prijatelj koga nikada nisam video bez leptir-mašne. Za sebe smatra da je veliki poznavalac umetnosti, naročito pozorišta i filma, mada je i dalje nejasno kakve su njegove veze s pozorištem i filmom, pa čak i da li uopšte postoje. Povremeno ima korisne savete.

– Više bi mi značila malo konkretnija pomoć.
– Daj mi neki minut.

Zagledao se kroz prozor. S vremena na vreme pogladio bi bradu. Izgledao je kao da je u stanju da čitavo popodne provede u tom položaju. Prekinuo je tišinu posle nekoliko minuta.

– Smešno je ono što je neočekivano. Recimo, ponavljanje.
– Ne razumem.
– Kada nenadano ponoviš neku reč više puta. Mislim da ćeš me bolje razumeti ako ti dam primer. Kaži mi prvu reč koja ti padne na pamet. Ne razmišljaj.
– Klupa.
– Malo je glupa. Ali dobro, to je normalno. Kaži mi drugu koja ti pada na pamet.
– Gramofon.
– Pa ni ova ti nije baš neka. Idemo dalje. Reci treću.
– Bezobrazna je.
– Nema veze. I to je normalno.
– Pička.
– Odlično. Zamisli sad da je ponoviš nekoliko puta.
– Jeste li sigurni da ste me dobro razumeli? Priča mi je potrebna za kurs francuskog.
– Naravno da jesam. Samo pazi, prvih devet ponavljanja uopšte nije smešno. Ako kažeš "pička" jednom ili dvaput, čitaoci će steći utisak da si se iznervirao. Posle četiri-pet ponavljanja, pomisliće da si vulgaran. Posle sedam-osam da si seksualno isfrustriran. Ali to je sve normalno. Posle devetog puta, međutim, ponavljanje postaje smešno. Samo pazi da ne ideš preko sedamnaest.
– Zašto baš sedamnaest?
– Posle sedamnaestog puta pomisliće da si lud.
– Imaću to na umu. Mada, sumnjam da ću napisati takvu priču.
– Razmisli. Bila bi to priča i po – rekao je i oslovio me po nadimku iz detinjstva.

Neka se završi u Torinu, godinu dana kasnije

2011-12-01T18:21:00.005+01:00

Zbirka priča Neka se završi u Torinu pojavila se pre otprilike godinu dana. U međuvremenu, neki ljudi su me baš obradovali oštroumnim zapažanjima o knjizi; prijatelji su se poneli kao pravi prijatelji i na tome im hvala; zbirka je u knjižarama dobila i ne baš maštovit nadimak Torino; ovo je i dalje jedina recenzija; Čekić je objavio odličnu monografiju, a ja sam sklopio još jedan bicikl.

A pisac se postaje tek posle druge knjige, zar ne?

Da li je Dunav ikada bio plav?

2011-10-21T11:47:00.016+02:00

– Da li je Dunav ikada bio plav? – izgovorila je Sara tiho i bez intonacije koja obično prati pitanje. Nekoliko trenutaka izgledalo je kao da je roditelji nisu čuli. No, takav utisak mogao bi da stekne neko ko bi ih posmatrao sa strane. Nama je, međutim, poznato da su je čuli, uprkos Sarinom tihom glasu koji se menjao pod uticajem hormona koji su joj plavili telo.

Majka je znala da se Sara nije obratila njoj, pa je bacila kratak pogled ka suprugu, a onda nastavila da u tanjire sipa supu i razmišlja o predstojećoj izložbi. Pomislila je i na zelenu suknju koju je videla juče, ali to je manje važno.

Otac je gledao kroz prozor. Nije se oglasio odmah jedino stoga što je još imao zalogaj u ustima. Žvakao je malo duže nego inače komad prepečenog hleba namazanog maslacom. Od jutros je osećao umeren bol u predelu donjeg levog umnjaka. Pošto je progutao, otpio je gutljaj vode i okrenuo se ka ćerki.

– Nekada je odavde mogao da se vidi Dunav.

– Mislila sam na priču.

– Znam, samo si me podsetila. A otkud baš Dunav?

– Pričali smo nešto u školi, pa mi je palo na pamet.

– Jedite. Ohladiće se – uključila se majka i tako privremeno prekinula razgovor.

Sari je laknulo. Nekoliko dana dvoumila se koju temu da odabere. „Kikotanje“ je ostavila za sledeću godinu, iako je gotovo izvesno da će se dotad predomisliti. Majka je bila zadovoljna što je svoj poklon već spremila. Učinilo joj se da vreme protiče prebrzo i da Sara sve više liči na nju. Potom se opet usredsredila na izložbu. Otac je u sebi ponavljao naslov koji mu je zadala ćerka. Činio je to po navici, svaki put kada bi se našao na početku. Radovao se predstojećem izazovu. Trudio se da se to ne primeti.

Ostatak ručka protekao je manje-više uobičajeno. Sari je kosa povremeno ispadala iz repa, pa joj je majka dodala jednu od svoje tri šnale. Crvenu, pošto je samo njih koristila. Vodila je računa o bojama. Otac je počeo da smišlja kostur priče. Sara je imala utisak da je nešto zaboravila. Majka je rešila da kupi onu zelenu suknju i obuče je na otvaranju izložbe. Oca je i dalje mučio zub.

Dvanaest dana kasnije zatičemo gotovo isti prizor u trpezariji iz koje je nekada mogao da se vidi Dunav. Pažljivijim posmatranjem uočavamo i razlike. Sarina svetlosmeđa kosa je kraća, pa joj šnale nisu potrebne. Umesto sive majice s nekim natpisom i farmerki sada nosi belu košulju i braon suknju. Majka je diskretno našminkana. Minđuše su joj u tonu sa zelenom suknjom koju je nosila na otvaranju svoje izložbe. Četiri šnale u plavoj kosi su, naravno, crvene. Otac je podvrnuo rukave sitno karirane košulje. Sveže je obrijan. Ima malu posekotinu na vratu. Umnjak mu je popravljen.

Upravo su pojeli po parče rođendanske torte. Sari i ocu naročito se svidelo što ima jagoda. Uzeli su po još jedno parče. Majka je znala da ne sme. Ženama sitnije građe lako bi se primetio višak kilograma. Otac nije mario za svoj.

Sara je od majke za rođendan obično dobijala fotografije ili slike. Sada je dobila ljubičaste cipele. Odmah joj je bilo jasno da su rađene po otisku njenih stopala koji je majka uradila pod izgovorom da joj je potrebno za neku skulpturu. Napravila ih je majčina prijateljica koja je radila kao kostimograf u pozorištu. Imale su zvezdaste šare. Malo je reći da se Sara oduševila.

Od oca je uvek dobijala priče. Otkad je pošla u školu, sama je birala teme. Ponekad joj se činilo da je to čista formalnost i da bi joj on uvek ispričao ono što je naumio. Povremeno je prekidao pričanje i postavljao joj pitanja. Zabavljali su je takvi izazovi.

Majka je ocu i sebi nasula po čašu vina. Sara je obula cipele i prošetala se po sobi. Stajale su joj kao salivene. Svi su se složili da su očaravajuće. Onda se vratila za sto i sela naspram oca. Zamolio ju je da ponovi temu, praveći se da je zaboravio. Naivna igra koju je ponavljao svake godine.

– Da li je Dunav ikada bio plav? – izgovorila je Sara malo odlučnije nego prošli put.

– Isto to pitala je oca Ana, sitna devojčica mlađa od tebe. Tek je pošla u školu. Bila je uvek kratko ošišana, još otkad joj je majka sanjala da se Ana ugušila sopstvenom crnom kosom. Otac joj je odgovorio da je Dunav nekada zaista bio plav, ali da su njegovu plemenitu boju promenile izlučevine koje se vekovima slivaju u ovu moćnu reku. Ani nije bilo sasvim jasno šta znači reč izlučevina, pa je zamolila oca da joj objasni. Kazao je, to je ono kad piškimo i kakimo. Majka se uplašila da Ana ne dobije psihosomatski poremećaj mokrenja ili dugotrajan zatvor koji bi joj ugrozio zdravlje. Roditelji su ubrzo primetili da je Ana počela da jede plave bojice, flomastere, tempere... Odveli su je kod dečjeg psihologa koji ih je umirio, izjavivši da je to uobičajena reakcija u tom uzrastu. Tokom nekoliko razgovora objasnio je devojčici da su za promenu boje najviše odgovorne otpadne vode iz fabrika. Rekao je da na neke pojave ne možemo da utičemo, ali da to ne znači da treba da sedimo skrštenih ruku. Podstakao je Anu na kreativnost, a roditelje savetovao da podrže ćerku i otvoreno razgovaraju s njom. Na Aninim crtežima i dalje je preovlađivala plava. Posle dve godine napravila je grupu na društvenoj mreži. Nazvala ju je Volim plavo. Okupila je tridesetak vršnjaka. Razmenjivali su crteže i fotografije i prepričavali dogodovštine iz škole. Početkom naredne školske godine pozvala je desetak najaktivnijih članova u novu grupu koja je bila zatvorenog tipa. Nekoliko meseci gotovo sav džeparac koristili su za kupovinu koncentrovane plave boje. Onda su jednog jutra sve prosuli u Dunav. Biciklima su pratili tok, očekujući da Dunav poplavi, ali ishod je bio poražavajući. Obojili su samo deo reke uz obalu. Usput su izazvali i manji pomor riba. Ana je plakala. Odustala je od akcija na neko vreme. Crteži su joj i dalje bili pretežno plavi. Kroz četiri godine oduševio ju je jedan dokumentarac o Dunavu. Zamolila je roditelje da je upišu na kurs filma. Pristali su, pod uslovom da ne popusti u školi. Snimila je desetak amaterskih filmova pre nego što je položila prijemni na filmskoj režiji. Odmah se opredelila za dokumentaristički pristup. Postala je poznata po provokativnim ekološkim filmovima u kojima je često filterima naglašavala plave tonove. Dobila je nekoliko nagrada. Nije se udavala. Tokom jednog zimskog snimanja upala je u ledenu vodu i umalo se nije udavila. Priča se da je tada došla na ideju za svoj najambiciozniji projekat. Na snimanja je vodila samo najpouzdanije saradnike. Film je stigao do montaže kada joj je na rutinskom pregledu otkrivena sumnjiva izraslina u stomaku. Operisali su je. Ubrzo još jednom. Preminula je u svom stanu osam dana pošto su je otpustili iz bolnice. Najboljem prijatelju dala je uputstva kako da završi film. Dva dana pred smrt tražila je od njega da sve spali.

Otac je otpio gutljaj vina. Majka je sporo okretala čašu. Radovala se što je ovaj put smislio malo prikladniju rođendansku priču. Kasnije će mu skrenuti pažnju da je i ova mogla da prođe bez smrti. Nije želela da Sara prerano odraste. Devojčica je razmišljala o priči i o tome zašto se junakinja zove Ana. Oglasila se tek pošto joj je postalo jasno da otac neće da nastavi pre nego što čuje njene utiske.

– Znam da tu nije kraj.

– Po čemu znaš?

– Nije zaokruženo.

– Priče ne moraju uvek da budu zaokružene.

– Da, ali ovako nema baš mnogo smisla. Samo zanimljiva crtica.

– A kako bi nastavila odavde da ti pišeš priču?

– Jao, nemoj to, molim te.

– Samo u grubim crtama.

– Taj njen film, na primer. Možda je prijatelj nije poslušao. Ili, šta znam, to kad je upala u vodu.

– Da li gospođa ima nešto da doda? – upitao je suprugu.

– Nije meni rođendan – odgovorila mu je kroz smešak, podigavši dlanove sa stola kao da se predaje.

– Da ti pomognem – obratio se ponovo Sari. – Seti se naslova priče.

– Da li je Dunav ikada bio plav?

– Isto to pitao je oca Stevan. Čak i da ti nisam rekao da su njih dvojica otac i sin, odmah bi ti bilo jasno o čemu je reč. Obojica imaju riđu kosu, naočare, visoko čelo i prćast nos. Stevan je malo stariji od tebe. Kosa mu je duža i skriva još jednu sličnost s ocem, klempave uši. Stevanova sestra misli da je pitanje njenog mlađeg brata kretensko. Otac nije ništa odgovorio, ali je nekoliko dana kasnije odveo porodicu na let balonom. Nesvakidašnji pogled na svet izazvao je kod Stevana snažno osećanje slobode. Sestra je ponovila da mu je pitanje kretensko i pokazala na Dunav koji je, gledano s visine, bio plav. Majka je imala mali napad panike na početku. Posle se opustila. Stevan je još dvaput leteo balonom pre nego što je napunio dovoljno godina da počne obuku iz padobranstva. Ubrzo je postao jedan od najstrastvenijih padobranaca u klubu. To mu nije smetalo da završi medicinu, naprotiv. Nekoliko godina radio je kao lekar opšte prakse. Potom je specijalizirao oblast koja ga je najviše zanimala – očne bolesti. Tokom usavršavanja upoznao je i buduću suprugu. Dobili su dvoje dece. Stevan se pročuo kao odličan očni hirurg. I dalje je svaki slobodan trenutak koristio za padobranstvo. Čak je i suprugu nagovorio da nekoliko puta skoči zajedno s njim. Bio je blizu pedeset četvrtog rođendana kada je prvi put osetio strah tokom skoka. Nije nikome rekao. Prilikom sledećeg skoka strah je bio nešto izraženiji. Poverio se supruzi. Savetovala ga je da ode do psihologa. Ovaj mu je rekao da je strah normalna ljudska reakcija i da se javlja kod svih, pa i kod onih koji se bave ekstremnim sportovima. Objasnio mu je da u osnovi svega leži prikriven strah od smrti. Pomenuo je i mehanizme odbrane. Sve u svemu, ništa što Stevan nije već znao. Pitao se kako to da nije spreman da prihvati prolaznost kad se ostvario i lično i profesionalno. Imao je divnu porodicu, odličan posao i hobi u kome uživa. Naredni put strah ga je zatekao usred rutinske operacije koju je jedva priveo kraju. Psiholog je za sve okrivio stres. Predložio mu je odmor. Supruga se složila. Otišli su na desetodnevno krstarenje Dunavom. Triput su vodili ljubav. Poslednji put Stevana je uhvatio strah. Kada su se vratili, produžio je odsustvovanje s posla. Ostajao je kod kuće i čitao. Plašio se da se ne uplaši. Onda je jednog dana naišao na sledeću rečenicu: „Draga moja gospođice, ako smem da primetim, vađenje zuba je nalik na malu simboličnu smrt.“ Sutradan je falsifikovao uput i otišao da mu izvade umnjak. Tokom narednog skoka pogled na Dunav oduševio ga je gotovo kao i prvi put. Osetio je radost. Pred njim je bila još trideset jedna prilika da se na najbolji način pripremi za neizbežno.

Sara je pokušavala da poveže delove priče. Nalaktila se i spustila glavu na dlanove. Majka je nesvesno prekrstila ruke. Pomislila je da nije reč samo o malo uvrnutoj pouci već i o pritajenoj želji da se stvori idealan čitalac. Odupirala se sopstvenim sličnim porivima. Zato je i prestala da poklanja ćerki svoja dela. Ocu je palo na pamet da bi ljubičaste cipele ili, još bolje, žute bile odličan detalj junakinje romana koji piše.

– Pretpostavljam da će u trećem delu veze postati vidljivije – kazala je Sara.

– Na koji način može da se nastavi? – pitao je otac.

– Sigurno si nešto izostavio. Možda su išli zajedno u školu i bili deo grupe koja je obojila Dunav. Ili su se upoznali tokom Aninog poslednjeg projekta. Stevan joj je možda pomagao oko snimanja iz vazduha.

– Pomoći ću ti. Kako bi mogao da glasi naslov Aninog nezavršenog filma?

– Da li je Dunav ikada bio plav?

– Isto to pitala je majku Dijana. Pada nam u oči da im je zajednička jedino izražajna mimika. Uopšte ne liče, što je i razumljivo, s obzirom na to da je Dijana usvojena. Njene plave kikice i svetla put sušta su suprotnost majčinoj crnoj punđi i tamnijem tenu. Da li radi toga da bi umanjile ovu razliku ili zbog nečeg drugog, tek Dijana uglavnom nosi tamniju odeću, dok u majčinoj garderobi preovlađuju pastelni tonovi. Odgovorila joj je da je plavo sraslo uz Dunav početkom trinaestog veka. Sve je bilo posledica erupcije vulkana, pretpostavlja se na Islandu. Vazdušne struje nanele su one najsitnije čestice čak do Dunava. Kada ih je kiša pomešala s rekom, nastala je očaravajuća plava boja. Neki su to protumačili kao predskazanje smaka sveta. Boja je izbledela posle nekoliko dana, ali Dunav je zauvek ostao plav. Dijana je priču htela da iskoristi za školski projekat iz istorije, ali profesori joj nisu odobrili. Smatrali su da je reč o izmišljotini. Požalila se majci koja je rekla kako i sama nije sigurna u istinitost priče i da je sve možda gledala u nekom filmu. Kada je došlo vreme da odluči na koji fakultet da se upiše, Dijana je izabrala istoriju. Nije se, međutim, dugo zadržala tamo. Shvatila je da će morati da savlada i mnogo toga što je ne zanima. Narednih pet-šest godina radila je kao konobarica u baru u kome su svake druge subote nastupali komičari. Jednom se i sama prijavila. Izazvala je najveći aplauz, mada i sama nije znala kako. Kolege su je podstakle da nastupa češće. Tako je srela i budućeg supruga. Odmah je shvatio da je Dijana nadarenija od njega i da je njena izražajna mimika velika prednost. Povukao se i posvetio pripremanju njenih nastupa. Postali su uspešan tandem poznat po surovom crnom humoru. Medeni mesec proveli su na Islandu. Šestog dana odmora desio se jak zemljotres. Dijanu je u tom trenutku obuzela velika radost. Te noći sanjala je da će umreti za dvadeset tri godine tri meseca i dvanaest dana. Ujutru je izračunala koji je to datum i zapisala ga. Nadala se da nije ponedeljak. Nije želela da umre u ponedeljak. Kroz godinu i po dobili su sina, posle još dve godine ćerku, pa ubrzo opet sina. Nije nastupala nekoliko godina. Posvetila se odgajanju dece. Vratila se još provokativnija nego pre. Mnogi su pokušavali da je oponašaju. Nastupala je retko, ali za visoke honorare. Nije nikome rekla da joj se polako približava dan smrti. Trebalo je da umre u četvrtak. Poslednji nastup zakazala je za sredu. Bila je naročito nadahnuta. Ljudi su se zacenjivali od smeha. Čak je i supruga i decu terala u suze, iako su je gledali nebrojeno puta. Četvoro gledalaca se upišalo u gaće. Jedan se usrao. Zbog nekog je pozvana i hitna pomoć. Dijana je uz ovacije završila nastup. Onda se s porodicom polako uputila kući.

Otac je naizmenično gledao suprugu i ćerku. Supruga se osmehnula.

– Volela bih da upoznam tvoje junake – rekla je, pa ustala od stola da sebi naspe još jednu čašu vina. Otac je zatražio još pola čaše. Sara je htela sok. Počela je da cupka ljubičastim cipelama.

– Mora da ima još. Ništa nije jasnije.

– U pravu si. Ima, ali ne još mnogo.

– Pa nastavi. Stvarno mi je teško da nešto kažem ovako napamet.

– Kako može da se završi?

– Kao što sam rekla, Ana, Stevan i Dijana sigurno su povezani na još neki način. Možda su se sreli.

– Odmah da ti olakšam, nisu. Barem ne onako kako misliš da jesu. Ana i Dijana dvaput su prošle jedna pored druge. Drugi put su se čak i zakačile ramenom u gužvi. Ana se izvinila Dijani i nastavila dalje. Stevan je nekoliko puta skakao iznad mesta na kojima je Ana snimala. Jednom mu je mahnula iz čamca i on joj je otpozdravio. Stevan i Dijana nikada se nisu sreli.

– Stvarno nemam pojma. Majko, pomozi mi.

– Ne mogu, jer ni sama ne znam – odgovorila joj je majka uz sleganje ramena. – Ali mogu da ti dam dobar savet za njegov sledeći rođendan. Napravi crtež pred njim. Povuci nekoliko linija, pa ga pitaj kako bi moglo da se nastavi. Pa ako kaže moglo bi malo plave, ti dodaj žutu. I sve tako.

Nasmejali su se.

– Ne ide to baš tako – rekao je otac, pa sačekao malo pre nego što se obratio ćerki. – Seti se šta sam te prvo naučio o pričama.

– Ne postoje srećni krajevi, lako je ganuti čitaoca, teško ga je nasmejati i nema slučajnosti.

– Nisam na to mislio nego na... Šta mora na kraju da nam bude jasno?

– Zašto nam pisac priča priču.

– Dakle?

– Pa dobro. Jasno je da se radi o prolaznosti i o tome kako se njih troje nose s tim. Sva tri dela počinju isto. Slučajnost određuje... – zastala je nekoliko trenutaka kao da se nečega setila. – Znam kako se završava. Tako što ja pitam da li je Dunav ikada bio plav.

– Mogla bi tako da se završi da pišem običnu priču. Za neku zbirku, recimo. Ali imao sam nešto drugo na umu kad sam te podsetio na ono, zašto nam neko priča priču. Ovo je samo tvoja priča. Tvoj rođendanski poklon.

– Ne gnjavi više, nego ispričaj već jednom – prekinula ga je supruga, donekle podstaknuta vinom koje je počelo da je hvata.

– Molim predstavnike likovne sekcije da se smire – rekao je otac tonom za koji ne možemo sa sigurnošću da kažemo da li je šaljiv ili ne. Napravio je kraću pauzu pre nego što je nastavio.

– Vidimo stariju ženu kako sedi za stolom. Okrenuta nam je leđima. Ima dugačku sedu kosu.

– Je l' sam to ja? – pitala je Sara.

– Moguće, ali to još ne znamo. Kao što ne znamo ni ime njene najveće ljubavi, ni broj ljubavnika, ni razlog najvećeg razočaranja, ni posao kojim se bavila, ni da li ima dece, ni skrivene želje, ni navike, ni broj zuba, ni kakve filmove voli, ni najveći uspeh, ni to da li ima ožiljke, da li se budi kasno, da li je zaboravna, da li voli ponedeljke, da li obožava jagode, da li je letela balonom, koja joj je omiljena boja, niti da li se plaši smrti. U prilici smo samo da bacimo pogled preko njenog ramena. Vidimo da drži knjigu. Naslov je ispisan krupnim slovima: Rođendanske priče. Lista je i nalazi jedinu priču koja nije završena. Došao je trenutak da dopiše svoj deo.

Tour de France

2011-08-19T11:42:00.007+02:00

PRE TRKE

Za L’Étape du Tour saznao sam sredinom prošlog novembra. Princip je jednostavan, ljubiteljima biciklizma pruža se prilika da voze etapu najprestižnije i najveće trke na svetu. Obično se bira jedna od najatraktivnijih etapa u Alpima ili Pirinejima, te je tako ove godine izabrana ona između Modane-Valfréjus-a i Alpe d'Huez-a. Sa 109 kilometara bila je najkraća na ovogodišnjoj trci, ali i jedna od težih, pošto je uključivala dva legendarna uspona, Col du Galibier i Alpe d'Huez. Tour de France je prvi put došao u Alpe 1911. i to upravo preko Col du Galibier-a, pa se slavila stogodišnjica ovog događaja, a Alpe d'Huez i njegove čuvene serpentine češće su nego bilo koji drugi uspon odlučivale pobednika trke.
Pošto sam se prijavio, trebalo je da do jula zaradim novac za put, nađem pristojan trkački bicikl i treniram kao nikada pre, kako ne bih ponovio veliki uspeh sa trke u Novom Sadu, kada sam sa veteranima i kadetkinjama vodio tešku borbu na začelju.
Priča o novcu nije preterano zanimljiva i završila se kada sam se radi odlaska na Tour de France odrekao svega ostalog. Plan je bio: ići autom, spavati u šatoru.
Bicikl sam sklopio posle dva-tri meseca. Dobio je nadimak Frenki (ko razume, shvatiće). Trebalo je da bude pouzdan partner za cilj koji sam postavio: završiti trku.
Trenirao sam kad god sam mogao, a tokom maja i juna gotovo da nisam mislio ni na šta drugo.
Krenuo sam 6. jula. Na putu za Francusku posetio sam prijateljicu u Milanu, nakratko odvratio misli od predstojeće trke, oduševio se kafom, sladoledom, jednom zgradom...
U Modan sam stigao tri dana pred trku. Kamp je već bio pun biciklista, pa je vreme proletelo u razgovorima o taktici, vremenu, savetovanju sa iskusnijima, završnom podešavanju bicikla... Osećao sam se kao da treba da polažem neki važan ispit.

TRKA

Staza se sastojala isključivo od uzbrdica i nizbrdica. Posle petnaestak kilometara početnog spusta, sledio je uspon na Col du Télégraphe (1566 m), zatim kratak spust, pa uspon koga sam se najviše pribojavao - Col du Galibier (2645 m), dugačak spust do Le Bourg-d'Oisans-a i završni uspon na Alpe d'Huez (1850 m).
Start je bio u sedam ujutru, što je podrazumevalo buđenje oko pet. U sedamnaest do sedam popio sam prezaslađenu duplu filter-kafu, pa zauzeo mesto na startu, zajedno sa još deset hiljada ljudi. Prizor kilometarske kolone biciklista delovao je zaista impresivno. Start je trajao skoro čitav sat.
Do početka prvog uspona vodio je lagani spust po širokom putu, pa se išlo prilično brzo. Col du Télégraphe jeste bio najlakši od tri uspona na etapi, ali i on je prilično težak: 11,8 kilometara dužine sa 7,3% prosečnog nagiba. Krenuo sam lagano, trudeći se da pratim svoj ritam i ne obazirem se na brže od sebe.
Kratka pauza na vrhu, za dopunu vode, zatim nekoliko kilometara nizbrdo i ispred mene je već bio Col du Galibier. Počinje dugačkim pravcima sa malo krivina, što dodatno otežava vožnju.
Na oko dve hiljade metara nadmorske visine, posle oštre desne krivine, nagib se naglo povećava i kreće da nas melje tokom narednih nekoliko kilometara. Vazduh postaje ređi, a okolina pre podseća na mesec. Puls je većini na maksimumu. Sve je više onih koji guraju bicikl ili odustaju. Mnogi povraćaju. Neke odvozi hitna pomoć. Poslednji kilometar je i najteži, preko deset procenata. Na vrhu slikanje, a onda zasluženi spust.
Ono što je trebalo da bude najlakši deo trke, ispostavilo se kao najopasniji. Bilo je mnogo biciklista koji nisu naviknuti na vožnju u grupi, pa je po uskom putu svako preticanje nosilo rizik. Posebnu opasnost predstavljali su mnogobrojni tuneli. Uleti se sa 50-60 km/h i nekoliko sekudni ne vidi se ništa. U najdužem se desio i prvi ozbiljniji sudar. U grupnom padu jedan momak je nezgodno povredio glavu. To, međutim, nije bilo sve. Nedugo potom, pri samom kraju spusta, biciklista se survao u kanjon. Svi mi koji smo bili iza njega morali smo da stanemo i sačekamo helikopter koji je mogao da sleti jedino na put. Delovalo je prilično jezivo.
Još nekoliko kilometara i bio sam na početku završnog uspona. Neplanirana pauza od oko pola sata poremetila mi je ritam. Vrelina nije nimalo pomagala, kao ni to što je Alpe d'Huez najteži na početku, kada se na izlazu iz ravnog Le Bourg-d'Oisans-a naiđe na zid od dva kilometra sa preko 10% nagiba. Ni ostatak nije mnogo lakši sa prosekom preko 8%. Jedva sam se vukao uzbrdo. Osećao sam da mogu brže, ali noge nisu htele da slušaju. I tako negde do polovine uspona, dok se mišići nisu opet zagrejali.
Alpe d'Huez je poseban i zato što će i na amaterskoj trci uvek biti ljudi sa strane koji vas bodre, dodaju vodu ili njom polivaju. Posle jednog kompletnog polivanja hladnom vodom osećao sam se mnogo svežije, noge su sve bolje radile, pa sam drugu polovinu izvezao neuporedivo brže. Kada sam prošao kroz cilj, pomislio sam kako ništa teže nisam uradio.
Na kraju, skoro sedam i po sati, tačnije 7:29:30. Alpe d'Huez za 1:41:49. Od 10000 takmičara 5286. mesto, što i nije tako loše ako se uzme u obzir da je bilo preko 3500 odustajanja. Da li je moglo bolje? Naravno, ali to ionako nije najbitnije, pošto je moj osnovni cilj bio: dati sve od sebe i završiti trku.
Usledila je proslava u kampu, uz poneko pivo (koje nas je onako umorne brzo hvatalo), a zatim dug i zaslužen san.

POSLE TRKE

U Francuskoj sam ostao još skoro dve nedelje. Imao sam desetak dana do etapa u Alpima, koje sam nameravao da pratim (naročito onu koju sam i sâm vozio). To vreme hteo sam da iskoristim za vožnju bicikla po ostalim poznatim usponima. Nebo je, međutim, imalo drugačije planove. Već dan posle trke počelo je da se mršti, da bi narednih sedam dana gotovo neprestano padala kiša i duvao vetar. Noću je bilo baš hladno, a vrhunac je bila susnežica jedne večeri, dok je malo iznad kampa, pao ozbiljan sneg. Šator mi je pao u depresiju, pa je počeo da pušta vodu. Zakrpio sam ga kesama za đubre i izolir-trakom. Na tendi se oformilo jezerce u kome su već počele da se stvaraju koacervatne kapi. Morao sam da se sklonim u niže krajeve. Tako sam otkrio simpatični Chambéry, a svratio sam i do Grenobla da posetim svoju omiljenu ulicu (možda je lepše ovako).
Za sve to vreme uspeo sam da skupim samo dva relativno normalna popodneva (što znači, slaba kiša bez vetra) i popnem se na Col du Mont Cenis i Col du Granier.
Dolazak Tour-a poklopio se s otopljenjem. Pratio sam sve etape u Alpima i atmosfera je zaista neverovatna, naročito pre trke, kada sa svih strana stiže na hiljade biciklista. Na Alpe d'Huez-u je, recimo, bilo nekoliko stotina hiljada ljudi. Tada sam se ponovo popeo na vrh, ovaj put mnogo brže, 1:16:00. Svuda se ide biciklom, trka se prati preko radija i povremeno se pokazuje patriotizam.
Uzgred budi rečeno, pobedio je Cadel Evans, a ja sam krenuo ka Rijeci gde sam posetio prijateljice, a zatim ka krajnjem odredištu - Korčuli, gde sam se posle skoro jednomesečnog izigravanja vuka samotnjaka sreo sa dragim i bliskim ljudima. Jedan momak je slavio prvi rođendan. Bilo je i važnijih događaja, ali to je za drugu priču. Već je previše melodrame u ovom tekstu.
Treba li da napomenem da me je sve vreme pratila kiša.

POSLE SVEGA

Bicikl je bio izuzetno pouzdan. Povremeno je sablažnjavao snobove ili ispuštao čudnovate zvuke, ali ispostavilo se da je Frenki čvrst momak.

Moj francuski je u početku škripao i terao čak i glasače Le Pen-a da progovore engleski. No, s vremenom je postajao sve bolji. Na kraju sam dobio i kompliment kako ga odlično govorim. Ima veze i to koliko nas sagovornici motivišu.

Ovo je verovatno poslednje veliko putovanje autom (preko 4000 km) bez nekog navigacionog uređaja. Romatnično je da se čovek povremeno izgubi, ali povremeno. Zalutao sam u Milanu, Grenoblu, negde u Italiji gde je okolina ulivala spokoj, u Torinu (zamalo da se tamo zaista sve završi) i u Rijeci. Probleme sam uglavnom rešavao tako što bih stao, seo na bicikl i na njemu tražio izlaz iz lavirinta.
No, na kraju se pokazalo i da nije uputno baš potpuno zaboraviti na zdrav razum i prepustiti se tim spravicama. Zbog radova na nekom tunelu u Bosni moralo je da se ide okolo, za tu priliku asfaltiranim kozjim stazicama. Neki Slovenci su me zaustavili i zamolili da voze za mnom, pošto više ne znaju kuda da idu. Rekli su mi da im se do skretanja za Čeljaginoviće GPS-uređaj još i držao, ali da ga je odvajanje za Odiđed toliko zbunilo da je jednostavno prolupao.

I NA KRAJU

Najlepše hvala svima koji su mi na bilo koji način pružili podršku. Uverio sam se da je zaista izuzetno bitna u trenucima kada čovek sebe dovodi do krajnjih granica.

I da. Nisam uspeo da ispunim san i dostignem 100 km/h na biciklu. Nedostajalo mi je nekih 17 km/h. Ali tu je sledeća godina...

Lepotice i zveri

2011-06-04T00:01:00.003+02:00

Lepotica 1 (Crvena Sonja - dama u najboljim godinama)

Lepotica 2 (Lote - otmena dama u zrelim godinama)

Zver 1 (Herkules - nomen est omen)

Zver 2 (Frankenštajn, od milošte Frenki, sklopljen za Tour de France)

Zajedno smo i lepši i jači...

5

2011-05-29T22:42:00.005+02:00

Blog Spidloris ovih dana slavi peti rođendan. Veliko hvala svima, naročito onima koji su ovde od početka.

Kada mi pisanje ne ide 2 - podrška prijatelja

2011-05-18T18:05:00.009+02:00

Kada mi pisanje ne ide

2011-03-22T00:44:00.004+01:00

Kada mi pisanje ne ide, uvek se setim da je i moj omiljeni pisac u jednoj knjizi pomenuo kako povremeno ima blokadu. Da li je istina ili ne, nebitno je, ali bude mi malo lakše. A, svakako, godi mi i činjenica da imam nešto zajedničko s omiljenim piscem, makar to bio i problem.

I uvek imam istu sliku u glavi. Sedim na podu. Pored mene je gomila iskorišćenih pasti za zube marke kolinos. Uzimam jednu po jednu i pokušavam da istisnem i ono malo preostalog sadržaja. Ide teško, to su one stare, metalne tube. Jedva ih savijam i cedim. Ostaje žuto na rukama. Iz poneke uspem da istisnem nekoliko reči. Onda se odmorim malo i zapalim cigaretu, iako sam prestao da pušim. Zatim, nastavljam...

Tako je to kada mi pisanje ne ide.

Sedamnaest grama neophodnih za novu stvarnost

2011-01-10T17:07:00.006+01:00

Ova priča počinje na polju maka u podnožju planina Zlatnog polumeseca, kako je neko nazvao ovaj deo sveta. Nalazimo se blizu granice između dve države. No, to je ionako manje važno, pošto su na ovim prostorima značajnije neke starije podele nastale u doba dok se još verovalo da bogovi hodaju zemljom.
Priča se, tako, da su se baš ovde sukobila dva drevna boga čija se imena ponegde i dalje izgovaraju sa strahopoštovanjem. Po predanju, borba je bila tako silna da su se okolna brda nabrala u planinske vence i učinila ovaj kraj tako nepristupačnim.
Znatno kasnije obližnjom dolinom prošla su trojica Mletaka putujući na istok. Najmlađi će steći poverenje vladara tada najvećeg carstva. Ostaće u njegovoj službi sedamnaest godina pre nego što se vrati i postane slavan. Napisaće knjigu koja će nadahnuti mnoge, kažu čak i onog koji se dosetio da ka Indiji krene na zapad. Ima, doduše, i onih koji veruju da mladi Mlečanin nije odmakao daleko odavde i da mu je mnogo bolje išlo izmišljanje priča no otkrivanje novih svetova.
Bilo kako bilo, vratimo se našem polju maka. Popodne je i sunčevi zraci spuštaju se meko na čaure koje će uskoro da ispuste mlečnobeli sok. One koje nas zanimaju zaseći će sitna devojka krupnih smeđih očiju i dugačke kike, toliko dugačke da je i nadimak dobila po njoj. Moramo, međutim, da sačekamo još malo, pošto devojka trenutno žudi za muškarcem koji bi tu istu kiku držao kao uzdu. Žudi i probija čaure dublje nego što bi smela. Opominju je, pa je neko vreme pažljivija, sve dok je prizor navale soka ubrzo ne podseti na onog koga još nije srela i zbog koga će svoj ništar još dugo da zabada duboko u meso biljaka. Srećom, stigla je da pravilno zaseče dovoljno čaura za ovu priču koja sada mora da se ubrza.
Sutra ujutru, opojni sok već se sasušio u smeđu smolu koju skuplja neko drugi, nama nepoznat, pa se nećemo ni zadržavati na njemu. Nastavljamo da pratimo smolu skupljenu sa čaura koje je zasekla devojka s kikom. Naša grudvica, zajedno s ostalim grudvicama s polja, ubrzo prolazi kroz nekoliko jednostavnih procesa, oslobađa se nečistoća i suvišnih sastojaka i postaje gusta pasta čiji je glavni sastojak alkaloid nazvan po bogu sna.
Paketi presovane paste putuju na zapad, prelaze granice koje nas ne zanimaju i dolaze do laboratorije skrivene u podrumu fotografske radnje u gradiću čiji naziv nećemo ni pokušati da izgovorimo. Gledamo kako se pod neonskim svetlom – na niskoj tavanici nalaze se tri neonke, od kojih srednja žmirka i nervira nas – pasta potapa u anhidrid sirćetne kiseline. Molekuli našeg alkaloida dobijaju po dve acetatne grupe i sada imaju isti sastav i naziv kao i lek koji se bez recepta prodavao po apotekama početkom dvadesetog veka. Cinici bi rekli da je upravo to glavni razlog da se pomenuto razdoblje nazove la belle époque, ali ostavimo cinike na miru, pošto vreme sada teče brže, pa moramo pažljivije da motrimo na svojih sedamnaest grama, koliko je ostalo od onih čaura.
Roba je već podeljena na pola i naši grami – umalo da im se zametne trag – nalaze se u polovini koju je preuzeo momak u zelenim cipelama. Radnja se usporava dok pratimo kamiončić koji, gle ironije, na vratima ima crveno-belu reklamu za proizvod čiji je glavni sastojak takođe alkaloid. Vremena je taman toliko da kažemo da momak ima brkove i minđušu u levom uhu. Zaljubljenik je u japanske filmove. Pre nepuna dva meseca saznao je da ima rak na plućima (neko sa smislom za crni humor dodao bi da je momak mnogo bolja reklama od one na vratima). Otad zamišlja kako samuraji nasrću i kasape njegov tumor predstavljen u vidu ogromnog crnog karfiola. Čitao je u novinama da se neko tako izlečio. Doduše, pomenuli su topove, ali njemu je lakše ili možda lepše da zamišlja samuraje.
Moraćemo, međutim, da napustimo vitlanje katanama i krv do kolena, pošto se vreme ponovo ubrzava. Stižemo u grad, nekad najveći i najznačajniji, prestonicu tri velika carstva. Momak sa samurajima u glavi i rakom na plućima rastaje se od paketa i naših sedamnaest grama dolazi do debeljuškastog trgovca skupocenim tknaninama i njegove žene, bivše glumice u jeftinim filmovima. Nekad zaljubljeni, već dugo su zajedno samo radi posla. Nju odlikuje strpljenje a njega surovost. Žive u elitnom delu grada, u stanu koji krasi raskošan salon s pogledom na zaliv kroz koji su nekad upali krstaši, na brodovima među kojima je i onaj kojim će nešto kasnije mladi Mlečanin da krene na istok i tako nadahne mnoge.
U salonu sledi nova podela na tri približno jednaka dela, tokom koje su se naši grami našli u srednjem. Pre nego što se rastanemo od preostala dva dela, možda nije na odmet da kažemo kako će levi – levi kada gledamo ka zalivu i zalazećem suncu – da nastavi kopnom daleko na zapad, sve do grada pored koga se nalazi fabrika iz koje potiče ona kiselina koja se, kao neko prokletstvo, sada vraća u malo izmenjenom sastavu. Desni deo biće zaplenjen na graničnom prelazu blizu mesta gde se odigrala velika bitka na početku rata koji je stavio tačku na razdoblje poetičnog naziva tokom koga su naši grami prodavani kao lek. Neverovatno kako je sve povezano.
Srednji deo već je napustio udoban salon i sada prelazi iz ruke u ruku, ne zadržavajući se nigde, sve dok ne dođe do slikarke prćastog nosa i plavih očiju, koja se vraća s proputovanja po istoku. Tragala je, u stvari, za nadahnućem, za nečim novim, pošto su radovi počeli da joj liče jedni na druge. Ne na prvi pogled, naravno, ali ona srž bila je ista, zasićena i nemoćna. Pomalo je smešan i petparački naivan način na koji je naših sedamnaest grama došlo do nje, zajedno sa dovoljnim brojem grama da ode na dugogodišnju robiju u bilo kojoj zemlji, a pogotovo u ovoj u kojoj se još nalazimo. Prijatelj prijateljice čiji je brat prijatelj... pa znate već kako to ide, zamolio ju je da mu nešto ponese i naša umetnica pristala je bez previše razmišljanja. Bila je zaokupljena idejama o digitalnim i prostornim instalacijama na koje su je podstakli doživljaji očigledne surovosti i topline, ne tako česti u svetu kome se vraća. Putuje avionom i nikom nije sumnjiva, jer sve vreme odsutno razmišlja o svojim budućim delima. Misli o njima čak i dok predaje paket prijatelju prijateljice čiji je brat...
Sitan kriminalac koji se previše znoji odnosi paket do napuštenog skladišta blizu grada poznatog po festivalu čiju je glavnu nagradu jednom dobio i režiser čiji se samuraji bore s tumorom onog momka. Desilo se to u godini tokom koje je rođen kovrdžavi policajac na tajnom zadatku kome znojavi predaje paket i odlazi, već smo previše rekli o njemu.
Dok kovrdžavi, vrebajući mnogo veću isporuku, meri i razdvaja, pita se zašto su kriminalci tako često glavni junaci u filmovima i serijama. Nema tu glamura i uzvišenosti, pa on to najbolje zna, misli i deli grame. Naših sedamnaest – toliko je godina i onaj Mlečanin ostao na istoku – prvi put ostaju sami u paketiću koji je namenjen našem glavnom junaku. Ostali grami, s kojima smo zajedno još od onog raskošnog salona, biće odgovorni za uživanje, olakšanje, bol, muku i dve smrti.
Sedamanest grama koje nastavljamo da pratimo ima, međutim, malo drugačiju sudbinu. Pa ne bismo pričali ovu priču samo da bismo ih straćili u nečije vene.
No, pre nego što stignu do našeg junaka, moraju da dođu i u ruke brinete pravilnih crta lica i zelenih očiju. Ne možemo da ne primetimo da je vrlo zgodna. Nekada je išla na klizanje i balet. Imala je sreće da nema većih poteškoća u životu, pa je ostala bezbrižna, neko bi rekao nezrela. Povremeno, najčešće vikendom, voli da se opusti s prijateljima, uz alkaloid beo kao sneg na onim planinama s početka, tako da zna ljude koji znaju ljude, što je ujedno i jedini razlog da je pomenemo, jer za priču nije dovoljno da je neko mlad, lep, pametan i bezbrižan.
Devojka i naš junak rade zajedno na institutu za koji ćemo odmah reći da – iako bi oblast izučavanja mogla da navede na tu pomisao – dosad nema nikakve veze s našim gramima. Pa to bi već bilo previše.
Zabavljali su se neko vreme, ali im nije išlo. Ostali su, ipak, dobre kolege. Kada je prvi put došao na ideju, tako jednostavnu da nije verovao da se neko ranije nije dosetio, najveći problem bio mu je kako da nabavi neophodnih sedamnaest grama supstance koju smo upoznali dok je u malo drugačijem obliku curela s onih čaura, niste valjda već zaboravili na to. Onda se setio koleginice koja mu je jednom, dok su još izlazili zajedno, rekla kako zna ljude koji znaju ljude. Zamolio ju je da mu pomogne, što je i učinila, ne postavljajući previše pitanja, kako i dolikuje lepo vaspitanim osobama.
I evo, na samom kraju, sedamnaest grama spremno je da umesto acetatnih grupa dobije druge koje su još tajna te ne smemo da ih otkrijemo. Naš junak je uzbuđen. Konačno ima sve što mu je potrebno. Znoji se, ali ni izbliza kao ona protuva. Opet odlazi pod tuš. Brijanje će, naravno, ostaviti za neki drugi put. Pere zube iz čiste navike, pošto je mislima odsutan. Gleda se u ogledalu, ali ne primećuje ni umorne smeđe oči, ni dva sitna mladeža na desnom obrazu, ni napetu venu posred čela. Misli samo na jedno, kao ona slikarka na instalacije. Pa i ovo je u neku ruku instalacija, samo višeg reda, u koju treba da se utka čitav život. Naš junak želi da usni naročit san. Zato mu je i potrebno sedamnaest grama prokletog bivšeg leka, koje će da pretvori u eliksir sna. Nije sin boga spavanja pomenut slučajno. To mora biti san nad snovima, u kome će sve da se poveže uz mnogo više smisla. San koji će da postane nova stvarnost, uzvišenija od sadašnje koja je za našeg junaka nepodnošljivo banalna.
A ako mu naum uspe, ko zna, možda se u tom snu pored devojke s kikom nađe mesta i za nas.

Nešto kao promocija

2010-12-21T14:16:00.004+01:00

Ako ste slobodni sutra uveče (i nemate ništa pametnije da radite), dođite na promociju knjiga izdavačke kuće Čekić.

Vidimo se.

PS A dao sam i prvi intervju. Vrlo stresna aktivnost.

Knjiga i pogon

2010-11-12T00:59:00.015+01:00

Neka se završi u Torinu (kao i ostale knjige izdavačkog ateljea Čekić) možete naći u beogradskim knjižarama: Beopolis, Plato i Vulkan. U Novom Sadu ima je u knjižari Solaris.

Preko interneta knjigu možete da nabavite na www.knjizara.com.

A dobio sam i prvu recenziju.

Još se navikavam na sve ovo.

PS Ako neko kojim slučajem prodaje pogon Campagnolo sa tri šajbne (savršeno bi bilo 53-42-30), neka mi se javi.

NEKA SE ZAVRŠI U TORINU

2010-10-24T23:56:00.012+02:00

Zbirka priča Neka se završi u Torinu konačno je gotova. Čekićev štand nalazi se na galeriji glavne hale. Ako idete na sajam u petak po podne ili uveče, svratite da se družimo. Posle idemo do Brodića na pivo. Naravno, svi ste pozvani na promociju/proslavu, ali o tome više kada budem znao datum i mesto. Uskoro, svakako.

Za one koje zanima sadržaj:

1. DVE PRIČE O POČETKU
2. ŽENI NJENOG KOVA
3. PRIČA O LONDONU JELENI KLIZANJU I SUPI
4. LJUDMILA
5. KRALJICA I DERT
6. KNJIGA UTISAKA
7. KAKO ULICE DOBIJAJU IMENA, RUE DE PALANKA GRENOBL
8. PUNK'S NOT DEAD
9. ČAJDŽINICA
10. KAMEN SPOTICANJA PUNI BATERIJE
11. INDIJANCI SE VRAĆAJU NA VELIKA VRATA
12. GDE SE PRIČE ZAVRŠAVAJU
13. PRIJATELJI
14. RAZGOVORI KOJE VODIMO
15. SAJGON
16. MARINA
17. NOVA OSEĆAJNOST
18. LAURA
19. ZAŠTO JE BOLJE DA NE BUDEMO ZAJEDNO
20. GLAVNI KRIVAC TEKUĆE EKOLOŠKE KATASTROFE I VENERA IZ SUPERMARKETA
21. ŽENA PORED MENE
22. NEKA SE ZAVRŠI U TORINU

I najzad, ono najbitnije: najlepše hvala svima koji su na bilo koji način upleteni u ovu priču, a posebno onima koji su ovde od samog početka. Zahvaljivao bih još, ali kako bih najviše voleo da to učinim lično, strpiću se do te promocijazabave.

PS 25. oktobar. Apdejt. Knjiga košta 300 din. Štand je među najlepšima, a posebnu zanimljivost predstavlja obližnji stepenik na stazi, pa se prolaznici stalno sapliću i padaju, tako da vam sigurno neće biti dosadno.

PPS 1. novembar. Detalj sa sajma:

Moj 6. oktobar

2010-10-07T11:33:00.005+02:00

Glavni krivac tekuće ekološke katastrofe i venera iz supermarketa

2010-09-01T07:17:00.008+02:00

Pre nekoliko dana, mislim da je bilo najtoplije avgustovko popodne, dok sam pakovao namirnice kupljene u prodavnici, devojka iza mene primetila je, s izvesnim prekorom, da sam sve ono što je moglo da stane u jednu kesu rasporedio u dve, a da katastrofa bude veća, uzeo sam i dodatnu praznu kesu. Trepće sitna preplanula brineta i pita se čemu tolike kese, a sve fino i kulturno, uz ono meko č, govoreći mi vi, iako je tek desetak godina mlađa od mene. Kaže, zar ne znate da vreme raspada-poluraspada najlonskih kesa iznosi... Ne mogu da se setim šta je tačno rekla, ali brojka je nekoliko puta premašivala prosečan ljudski vek. Dodala je i to da navike moraju da se menjaju ako želimo da sačuvamo planetu.

Mislio sam, kako da joj objasnim da su mi dve kese potrebne radi ravnoteže na biciklu, a da je treća tu ako mi slučajno spadne lanac. Ako bih nosio sve u jednoj, lako bih se skršio, a to povlači za sobom i niz postupaka koji teško da su ekološki. Slično je i sa spadanjem lanca i dodatnim trošenjem vode i sapuna. Moguće je da bi pominjanje bicikla izazvalo simpatije u njenim pametnim očima, mada, ko zna, možda je sitničava; bicikl ipak troši ulje za podmazivanje i gume, pa bi me ukorila što u kupovinu ne idem peške, kao ona, odevena u tamnocrvenu majicu na bretele, sivi šorts i crne japanke. Dobro, u drugačijem izdanju, ali japanke su must have, kako bi, verovatno, rekla na besprekornom engleskom.

Pomislio sam i da sigurno ne pretpostavlja kako uopšte ne bacam kese, već ih sve čuvam u lutkama koje se pune najlonskim smotuljcima. Prvu mi je pre desetak godina sašila tadašnja devojka. Gabrijela je ispala malo nesrazmerno, s glavom stalno nakrivljenom nalevo i kraćom desnom rukom. Imala je šešir, raznobojne oči, proštepano srce na prsima i predugačko telo od izlizanog svetlosmeđeg somota. Naredna lepotica bila je skladnija, pošto je osoba zadužena za nastanak lutke imala veštije prste. Gospođicu Nikolinu krasili su pedantni šavovi, dugačka crna kika, izduženo lice sa suzdržanim osmehom i dugmad u tonu s diskretnom ljubičastom šarom bele haljine. S vremenom, pohotne obline Gabrijele i Nikoline primile su mnogo kesa, ali zadnjice im se još nisu napele do krajnjih granica.

Palo mi je na pamet i da li bi pametnica iza mene umela da sašije takvu lutku ili joj od ruke idu samo oštroumna zapažanja i dobronamerni saveti. Pomislio sam i da sigurno ima neko zanimljivo ime. Ovako samouverena osoba verovatno se ne zove Marija, Jelena, Ivana, Milica, Jovana... Pre će biti da su je roditelji nazvali Astrid, Klaudija, Bjanka, Nora, ili tako nekim sličnim imenom koje obesmišljava nadimke. Podrazumeva se da je pristojna. Ribu jede isključivo viljuškom i nožem, a sebi povremeno dozvoli i dve čaše vina. Ne zaboravlja tuđe rođendane niti ljude oko sebe opterećuje svojim brigama. Verovatno ne govori ružne reči. Možda se tek ponekad s njenih senzualnih usana otme umerena psovka; naravno, uz ono meko č.

Razmišljao sam i o tome kako verovatno nije njena krivica što smatra da su za uništavanje planete najviše odgovorni punjači mobilnih telefona zaboravljeni u utičnicama, kese iz supermarketa, dezodoransi i lakovi za kosu, bela tehnika i sijalice starije generacije... Pa, dešavalo se i mnogim slavnim ljudima da od drveća ne vide šumu. Proletelo mi je kroz glavu i da li je ova narodna umotvorina uopšte prikladna za ono na šta mislim, ali već sledećeg trenutka shvatio sam da je to nebitno. Nisam uopšte sumnjao u plemenite namere devojke koja me je već nekoliko sekundi gledala i očekivala odgovor, jer devojke poput nje uvek na kraju dobiju ono što žele.

Kako je bila privlačne spoljašnjosti, priznajem da su mi došle i neke nedolične misli. Moguće da je to bilo zbog ocrtanih grudi ispod tamnocrvene majice na bretele ili mirisa njene preplanule kože, koji se, istina, tek naslućivao. Verovatno bih ga bolje opisao da nije bilo osveživača prostorije. Ovako, mogu da kažem samo to da me je podsetio na cvet mandarine, iako ga nikada nisam pomirisao, niti znam da li mandarina uopšte cveta. Verovatno cveta. Pomislio sam i kako imam sreće što nisam u stripu; devojka bi mogla da se zgrane od teksta u oblačiću iznad mene, a visoka žena iza nas sinu bi pokrila oči ili bi samo nemoćno slegnula ramenima i pocrvenela na dečakovo pitanje, šta znače one reči iznad čikine glave.

Eto šta mi je sve prolazilo kroz glavu tokom tih, rekoh već, tek nekoliko sekundi. Pa, kad ljudima može u trenutku da proleti čitav život pred očima - barem tako kažu oni malobrojni koji su imali sreće da se otmu iz zagrljaja smrti - moglo je i meni sve ovo, dok je venera iz supermarketa čekala odgovor.

Možda je trebalo da izgovorim sve što sam pomislio. Bolje bi me razumela. Ali kako me je hvatala neka obamrlost - pomenuo sam već, bio je to možda najtopliji dan u godini - sažeo sam sve, pokušavši da izvučem suštinu, iako sam već sledećeg trenutka znao da mi je izmakla i da ću u devojčinim očima ostati glavni krivac za ekološku katastrofu. Oslovio sam je sa drago dete - pa kad već tera šegu sa mnom i obraća mi se sa vi - i rekao da su mi kese potrebne da ih stavim Gabrijeli i Nikolini u dupe. Dok sam izlazio na popodnevnu žegu - mora da je bilo oko četrdeset stepeni, i to u hladu - učinilo mi se da je rekla, prostačina. Naravno, uz ono meko č.

Zašto je bolje da ne budemo zajedno

2010-08-12T08:47:00.002+02:00

Pored mene zavolela bi vožnju bicikla. To samo po sebi uopšte ne bi bilo loše, naprotiv, ali uskoro bi počela da kao i ja preteruješ u tome, te bi sve imalo dalekosežne posledice. Butine bi ti ojačale, pa bi veći deo tvoje garderobe postao neupotrebljiv. To bi značilo da moraš u kupovinu, što samo na prvi pogled deluje primamljivo, pošto bi ubrzo otkrila da ne postoji gotovo ništa što odgovara tvom novom stasu. Kao jedino rešenje ostala bi ti ručno šivena odeća poznatih dizajnera (stil pre svega), koja je i znatno skuplja. Morali bismo da nađemo novac... Dalje razmišljanje na ovu temu ne preporučuje se lako sablažnjivima.

Vrlo je verovatno i da bi postala opsednuta reciklažom. U početku bezazleno odvajanje plastičnih boca, papira i limenki moglo bi da se razvije u pravu maniju. Pored ostalog, skupljala bi i fiskalne račune, upotrebljene karte za prevoz, papiriće s ulice, plastične kašičice iz kafića... A stvari koje se još ne recikliraju čuvala bi kod kuće kako bi jednoga dana, kada društvena svest dostigne tvoja visoka merila, mogla ekološki bezbedno da ih se rešiš. Ceo stan bi, doduše, više ličio na vojnički rov, s uskim prolazima između naslaganih gomila, ali šta je malo nepraktičnosti naspram borbe za očuvanje planete.

A sva je prilika i da bi počeli da te oduševljavaju brojevi i zanimljive slučajnosti u vezi s njima. Kao, recimo, ova da kada se moj omiljeni broj pomnoži tvojim omiljenim brojem dobija se sto osamdeset sedam, broj koji podignut na kvadrat daje trideset četiri hiljade devet stotina šezdeset devet, a kada se od poslednjeg oduzme sedam stotina devedeset devet – što je rezultat kada se pomnoži zbir naših trenutnih godina i deset zapeta šest stotina pedeset dva (deset jer je dve hiljade deseta, a šest puta dva plus pet daje sedamnaest), dobije se sedam stotina devedeset osam zapeta devet, pa svemu ovome doda i nula zapeta jedan (jedanaest podeljeno sa deset podeljeno sa jedanaest, naravno) – dakle, trideset četiri hiljade devet stotina šezdeset devet minus sedam stotina devedeset devet: dobija se trideset četiri hiljade sto sedamdeset, broj koji samo na prvi pogled deluje obično, jer podeljen sa dve hiljade deset daje, verovala ili ne, sedamnaest. A ovo bi bio samo početak. Ubrzo bi sve češće zamišljeno gledala u nebo i pokušavala da odgonetneš tajnu sveta pomoću brojeva.

A ako si se svemu ovome nasmejala, to samo dodatno potvrđuje moj stav s početka. Smejala bi se previše i dobila bore koje nijedna krema ne bi mogla da sakrije, pa ni ona tvoja japanska (sad bi bila fora kada bih uspeo da se setim naziva, ali, jebiga, zaboravio sam).

La dolce vita

2010-05-28T08:11:00.044+02:00

– Da ostaviš trag. To je u suštini svega.
– Na šta tačno misliš? – rekao sam i ogrnuo kabanicu. Spremalo se nevreme.
– Bukvalno na sve. Kad radiš, vaspitavaš decu, pišeš, tucaš, otvoriš nalog na usranom fejsbuku... sve što želiš jeste da ostaviš neki jebeni trag za sobom.
– Jeste, baš ti je trag na umu tokom seksa.
– Razmisli malo.
– Preterano pojednostavljuješ.
– Zašto koristiš te kretenske izraze? Zvučiš kao najgori seronja.
– Koji ti je, jebote? Stvarno si nepodnošljiv u poslednje vreme.
Nikola je zastao i gledao me neko vreme. Onda je izvadio paklicu vinstona iz džepa i zapalio cigaretu. Nastavili smo polako ka Kinoteci. Imali smo još oko pola sata do početka popodnevne projekcije na koju me je pozvao.
– Kad si opet počeo da pušiš?
– Pre nekoliko dana.
– Otkud to?
– Ma, nemam pojma.
Te subote, nosio je zelenu majicu s nazivom omiljenog benda, duksericu s kapuljačom i farmerke. Kratka crna kosa otkrivala mu je ožiljak malo iznad potiljka. Lice mu je bilo znatno pitomije. Čak i kada se mrštio, pre je izgledao zamišljeno nego smrknuto.
– Nije, valjda, zbog posla?
– Zar stvarno misliš da bih se nervirao zbog posla?
– Otkud znam. Stalno se žališ da radiš sa debilima.
– Pa, kad jesu. Kao uspešni su, drmaju neku lovu, ne slušaju muziku, forvarduju glupe linkove... Smajli kultura.
– Sad ti je smajli kriv što si nervozan.
– Mislim, zabole me za njih, ali odakle se pojavljuju takvi likovi, jebote? Ne ide mi u glavu da ljudi tako olako traće ono najdragocenije: vreme.
– Pogrešne želje. Potreban je trud da dođeš do malo smislenijih. Ne pada to s neba.
Došli smo do prometne raskrsnice. Digitalni brojač na semaforu pokazivao je da moramo da čekamo još dvadesetak sekundi. Ćutali smo i čekali. U gužvi pred pešačkim prelazom dečak ispred nas ispustio je čokoladicu. Čulo se mrmljanje visoke žene koja ju je slučajno nagazila. Nikola je prvi progovorio, dok smo prelazili ulicu.
– Otkad su uveli ove brojače, semafori su neopisivo dosadni. Sada je sve nekako izvesno. Ne može zeleno da te iznenadi trenutak pre nego što zastaneš. To sam tako voleo. Kao da ukradeš malo vremena.
Pogledao sam ga i hteo opet da ga pitam "koji ti je" ili nešto slično, ali se osmehnuo, pa sam odustao. Oduvek mi je kod njega bio simpatičan razmak između gornjih sekutića.
– Trebalo bi da pišeš o tome – nastavio je.
– O čemu?
– O željama. O ljudima koji imaju tako neke obične, a opet posebne. I da napraviš izraženiji sukob ili ozbiljniji problem.
– To su uglavnom već ispričane priče.
– Pa šta? Ispričaj ih na drugi način. Neka drama ne bude toliko očigledna. Recimo, neko saznaje da je bolestan i da mu je ostalo još, ne znam, pola godine, godina. I ukapira da će mu najviše nedostajati taj neki običan život. A njega nema ako krene po svaku cenu da nadoknađuje propušteno, samo ponešto. Nikome ne priča i pokušava da nastavi kao da je sve u redu. Tako nešto.
– Napiši je ti, kad već imaš sve smišljeno. Meni više leže drugačije priče. Imam jednu, maltene gotovu, još samo da smislim dobro ime za junakinju.
– Nina.
– E, baš si ga ubo. Nema šanse. Podseća me na kilavu Ninu iz škole.
– Onda Gabrijela.
– Ne ide to tako.
– Nebitno, ali ne možeš da pišeš samo o devojkama.
– Nikada to nije samo o devojkama.
– Svejedno, počeće da se ponavljaju. Sva drama jeste što te ili inspirišu ili razumeju, a želeo bi da te one prve razumeju a one druge inspirišu.
– Nisi u pravu. Opet pojednostavljuješ.
– Kad god čuješ nešto što ti ne odgovara, kažeš tako nešto odjebavajuće... Sve je, zapravo, vrlo jednostavno.
Zastao je pored kante za otpatke. Pre nego što je bacio opušak, zapalio je njime novu cigaretu.
– Baš si opasno počeo da čuriš.
– Samo nemoj da smaraš. Pluća su moja.
– Tvoja, slažem se.
Nastavili smo. Malo dalje niz ulicu, tip u jeftinom sivom odelu pružio nam je po reklamni letak. Nikola je svoj odmah prosledio prvom prolazniku koji je naišao iz suprotnog smera. Bacio sam kratak pogled pre nego što sam zgužvao plavo-beli papir. Nudili su neki uspeh za samo sedam dana.
– Hteo sam da te pitam nešto, zapravo. Je l' bi čuvao Baneta? – rekao je nešto ozbiljnijim tonom.
– Na koliko?
– Verovatno malo duže. Ali, ne još.
– Nemaš nikog drugog da nađeš?
– Koja si pizda, jebote. Ne mogu da verujem.
– Smiri se malo, koji ti je. Nisam rekao da neću, samo, prgav je, a usput bi i da pojebe sve što ima četiri noge. Ti ćeš da ideš da se izvinjavaš ljudima.
– Može, ako zaskoči Gabrijelinog psa.
– I ko je ta Gabrijela?
– Ne kapiraš. Nebitno. Je l' mogu da računam na tebe?
– Dobro, možeš.
Osmehnuo se.
– Zavolećete se vas dvojica s vremenom, videćeš.
– Znači, zato si me zvao u bioskop.
– Ne.
– Zezam se, šta me odmah gledaš tako. Mada, iskreno, ne sećam se kada smo poslednji put išli.
– Nismo nikada.
– Je l' da? Stani, a ono pre sto godina, na "Isterivače duhova", sa Mišom, Dunjom i Pecom?
– Razboleo sam se veče pre toga, pa na kraju nisam pošao.
– Da, u pravu si... Kako ti je baš sad palo na pamet?
– Skoro sam razmišljao i shvatio kako s tobom nikada nisam išao u bioskop.
– Nismo ni na ono putovanje otišli.
– Nema veze.
Pogledao sam gore. Nailazili su sve gušći oblaci.
– Uskoro će pljusak. Vidi kako je oblačno – rekao sam i zakopčao kabanicu.
– Fabrike oblaka rade punom parom.
– Ne razumem.
– Kad sam bio klinac, ćale mi je za dimnjake govorio da su fabrike oblaka. Mislio sam da ću i ja tako.
– Odlepio si. Sve se nešto sećaš.
Bacio je pogled na sat.
– Hajde da požurimo. Nemamo još mnogo vremena.
– Šta uopšte gledamo?

Četiri

2010-05-03T17:23:00.002+02:00

Blog spidloris ovih dana slavi četvrti rođendan. Svašta se desilo u međuvremenu, ali nije trenutak za svođenje računa. Blog će u ovom obliku potrajati još najmanje tri priče. A onda, ko zna. Možda je vreme za neke promene.

Veliki pozdrav svima.

Iz zaturenog porodičnog albuma (sada su mi malo jasnije neke stvari)

2010-02-01T14:44:00.013+01:00

Keva. Ovo čupavo čudo sam ja.

Moj prvi mehaničar i ja.

Sreća.

Biciklisti u Srbiji

2009-11-16T16:48:00.017+01:00

U načelu, mogu da se podele u sedam grupa.

1. Egzibicionisti. Postoje tri podvrste u okviru ove grupe. Svima je zajednička želja da budu primećeni.

a) Likra ekipa. Najčešće su muškog pola, ali sreću se i ženski poklonici ovog stila. Spremni su da obuku kompletnu aerodinamičnu opremu, počevši od biciklističkih pantalona, preko uskih majica i jakni, pa sve do kacige, rukavica, naočara i kamašni, da bi se provozali desetak minuta po centru grada ili okrenuli jedan krug oko Ade. Skloni su druženju, ali samo sa sebi sličnima. Bicikli su im najčešće poznatih marki i veoma skupi.
b) Fensi ekipa. Podjednako su zastupljeni i muškarci i žene. Jedino što ih zanima jeste stil. Voze se tip-top sređeni, često i u odelima ili elegantnim suknjama, ali šta je malo nepraktičnosti nasparam tolikih pogleda. Bicikli su im mahom klasični i otmeni. Gnušaju se brzine. Opsednuti su detaljima. Muškarci vole da nose kačkete i šalove, a devojke grejače za uši i skupe čizme. Takođe su skloni druženju isključivo sa sebi sličnima. Onog dana kada vožnja bicikla postane opšteprihvaćena, počeće da voze trotinete, ili nešto slično.
c) Gradski ratnici. Termin kojeg se sablažnjavaju jer su oni, je l' te, urban warriors. To su, uglavnom, muškarci (mada, nađe se i koja devojka) oko tridesete, često iskompleksirani. Oblače se naizgled neobavezno, ali i najmanja pojedinost dobro je smišljena. U potrazi za adrenalinom kreću se najprometnijim bulevarima. Obožavaju riskantno provlačenje između automobila i nizbrdice. Neskloni su druženju. Zlo i naopako ako ih neko primeti da voze biciklističkom stazom.

2. Ekolozi. Grupa sastavljena pretežno od Roma. Nađe se među njima i poneki gubitnik u tranziciji druge nacionalnosti. Skupljaju staru hartiju i bicikli im služe samo kao prevozno sredstvo. Često je reč, zapravo, o triciklima, sumnjivih kočnica i upravljivosti, gde prepravljen prednji deo nosi kavez za kartone i papir. Stil odevanja im je neobavezan. Pripadnici pojedinih grupa ne smatraju ih pravim biciklistima, što ekologe ne uzbuđuje previše. Za razliku od ostalih, jedini, zapravo, rade nešto korisno.

3. Brđani. Naizgled obični građani koji svaki trenutak, koliko im to okolnosti dozvoljavaju, koriste da odu u što udaljeniju vukojebinu, gde uživaju u vožnji. Često se pitaju zašto je čovek uopšte napuštao taj raj na zemlji i preselio se u smrdljive gradove, sve dok na kraju vikenda ne učine isto. Od ekologa se razlikuju po tome što vožnju bicikla upražnjavaju iz čistog zdovoljstva. Mada je mogućnost da ih sretnete srazmerno mala, vrlo su druželjubivi; osim ako ih ne podsetite da do planina dolaze vozilima koje pokreću motori sa unutrašnjim sagorevanjem i da bi njihova ljubav prema prirodi bila znatno jednostavnija ako bi se preselili u neko zabito selo.

4. Sportisti. Svi oni koji treniraju biciklizam, trijatlon ili koriste vožnju kao deo fizičkih priprema za neki drugi sport. Neiskusan posmatrač može da ih pomeša sa likra likovima. Mala je mogućnost da ćete ih uočiti u gradu. Voze izuzetno brzo, obično u grupi, a često ih prati i servisno vozilo. Pokazuju neočekivanu odbojnost prema biciklu kao prevoznom sredstvu. Najbolje su organizovani, ali se i najčešće povređuju, što je i glavni razlog zbog kojeg depiliraju noge.

5. Akrobate. Pojavljuju se početkom osamdesetih, nadahnuti filmovima BMX-banditi i E.T. (obavezno pogledati kraj). Povećava im se broj otkad je napravljeno nekoliko skejt-parkova koje sve više koriste. Sedište spuštaju što je moguće niže. Ovo bi se i moglo razumeti kao zaštita od, khm, nezgodnih povreda prilikom skokova. Ali zato ostaje nejasna njihova čudna sklonost da isto čine i s obaveznim širokim farmerkama, tako da nije retkost da im se vidi donji veš i pola dupeta. Druže se samo međusobno, gde razvijaju snažno osećanje zajedništva.

6. Poštari. U manjim mestim i na periferiji većih gradova poštari imaju službene bicikle. Koriste ih isključivo tokom radnog vremena i ljubomorni su na kolege kojima su zapali skuteri. Ne raduje ih previše podatak da se pošta raznosi biciklima i u nekim od najrazvijenijih zemalja (Danska, Holandija, Belgija). Nose plave uniforme, dok su im dvotočkaši žuti.

7. Polunormalni. Najbrojnija skupina. Odlikuje ih izuzetna šarolikost kada je reč o uzrastu, obrazovanju, imovinskom statusu, pogledu na svet... Voze bicikl iz svakojakih razloga; dosada, rekreacija, siromaštvo, druženje, nesanica, inspiracija, depresija, radoznalost... Iako povremeno pokazuju slonosti ka nekoj od gorenavedenih kategorija, ne mogu da se svrstaju ni u jednu od njih. Naziv su dobili zato što se i pored gotovo nikakve biciklističke infrastrukture, nevaspitanih i bezobraznih vozača automobila, u najboljem slučaju ravnodušnog odnosa okoline i još mnogo drugih nepovoljnih okolnosti, usuđuju da zavrte pedale i uživaju u vožnji bicikla.

O biciklizmu i velikim životnim istinama

2009-09-22T14:08:00.015+02:00

Znam da će mi malo ko verovati, ali zaplakao sam kada su me prvi put stavili na bicikl. Urlanje nije prestalo ni pošto sam dobio obećanje o pet kugli sladoleda i dvodnevnu dozvolu da se igram gramofonom i pločama (igranje shvatite u širem smislu). Imao sam četiri i po godine i kilograma otprilike koliko i plavi bicikl s pomoćnim točkićima i velikom sirenom umesto zvonceta, koji sam dobio od roditelja. A onda sam pokrenuo pedale... Od ushićenja sam umalo ostao bez daha...

Već kroz desetak dana skinuli smo pomoćne točkiće. Ubrzo sam otkrio prvu veliku životnu istinu – postoji očaravajuća veza između okretanja pedala, brzine i ravnoteže – i naterao oca da zažali zbog toga već dve-tri sedmice kasnije.
Tražili su me nekoliko sati. Pozvali su čak i policiju, ali im je neko spustio slušalicu, misleći valjda da zbijaju šalu kada su pitali da li je neka patrola primetila četvorogodišnjaka na biciklu.
Nije da sam imao žarku želju da pobegnem od kuće u tom uzrastu, već sam prvi put izašao iz dobro poznatog okruženja i postao svestan druge velike životne istine – vožnja bicikla pojačava osećanje slobode. Upoznavao sam nove ulice, parkove, igrališta... Nada da će roditelji biti ponosni na mene zbog te pustolovine, ispostavila se kao uzaludna...

U petoj sam doživeo prvi ozbiljniji pad. Prednji točak zaglavio se u nemarno postavljen slivnik za vodu, pa sam poleteo napred. Razbio sam glavu o ivičnjak i verovatno doživeo potres mozga. Zbog živopisne scene, godinu dana starija Jelena K. briznula je u plač, dok su Marko i Saša prasnuli u smeh. Treća velika životna istina – nezgode su sastavni deo vožnje bicikla.

Pošavši u školu, dobio sam poni. Tamnocrveni s hromiranim branicima. Imao je i korpu, svetlo pokretano dinamom, zvonce... Zadnja kočnica bila je takozvana kontra. Jedino nju sam i upotrebljavao, jer je omogućavala blokiranje zadnjeg točka i kontrolisano kliženje koje je na asfaltu ostavljalo trag, ponekad dugačak više metara.
Posle gledanja filma “BMX-banditi”, bicikl sam lišio svih dodatnih delova. Nebrojeno puta sam se razbio, usput izbivši i gornji sekutić, pokušavajući da ponovim trikove viđene na filmu, a sve radi naklonosti devojčice neobičnog imena (koje ću zadržati za sebe ovom prilikom). Četvrta velika životna istina – vožnja bicikla nije najbolji način da privučete pažnju devojčica.

Sledeći potez pomalo očajnih roditelja možda deluje nelogično, ali gotovo je izvesno da me je spasio ozbiljnijih povreda i gubitka većeg broja zuba. Za rođendan su mi kupili trkački bicikl; “unisov” petobrzinac boje trule višnje, napravljen u Sarajevu u ograničenoj seriji povodom Zimskih olimpijskih igara. Nisko težište pogona i aerodinamičan položaj tela pomogli su mi da otkrijem petu veliku životnu istinu – bicikl se može voziti veoma, veoma brzo. Postavio sam rekord svoje ulice koji, vrlo verovatno, važi i danas: dvadeset sedam sekundi. Počinjem da prelazim ozbiljnije razdaljine. Još nekoliko bezazlenih padova.

Moja strast usahla je jedino tokom adolescencije, kada su mi noćni izlasci i poroci izgledali zanimljivije. Zarđalu poniku poklonio sam daljem rođaku. Bicikl s Vučkovim amblemom ukrali su mi s terase.
Sunčanog februarskog jutra, međutim, posle žurke kod Jelene N., Irena me je podsetila da je čoveku potrebno sidro u životu. Izvesnost na koju može da se osloni... Šesta velika životna istina.

Ponovo otkrivam radost okretanja pedala. Do mene iz inostranstva stiže, budzašto kupljen, dvadesetak godina star ozbiljan trkački bicikl. Nežnosive boje s kvalitetnim “mavikovim” točkovima i pomalo vremešnom, ali pouzdanom, “hureovom” i “vienmanovom” mehanikom. Pomoću njega rasvetlio sam sedmu veliku životnu istinu – uspon na vrh pruža užitak makar koliko i spuštanje s njega.

Slede godine u kojima, izuzev tokom dvomesečne pauze zbog teškog pada, u vožnji uživam skoro svakodnevno... Evo sve do danas. S tim što sada imam još dva bicikla. Pre nekoliko godina, od prve ozbiljnije zarade kupio sam zelenožuti mauntin-bajk. Omogućava mi, u poslednje vreme sve češće, odlaske u bespuća. Takođe mi olakšava vožnju po kiši, snegu i izuzetno hladnom vremenu. Ali, pošto moje srce ipak pripada asfaltu, pre nepunih mesec dana nabavio sam petnaestak godina star crveni “kolnago”. Možda još samo rukotvorine Darija Pegoretija mogu da izazovu toliko oduševljenje kvalitetom izrade i brigom za detalje. Izuzetno neposredna, hromirana prednja viljuška, trkačka geometrija rama koja vas naprosto tera da se stopite s njim, zujanje “kampanjolo” mehanike, koje uliva poverenje...

Štošta se promenilo, u međuvremenu. Jelena K. se preselila i radi kao učiteljica negde u Vojvodini. Marko je postao lekar, a Saša električar. Klinka iz “BMX-bandita” napravila je karijeru u Holivudu. Simpatija iz osnovne škole, čije sam neobično ime zadržao za sebe ovom prilikom, bavi se međunarodnim finansijama i nosi skupe cipele. Jelena N. živi u Lisabonu i povremeno objavljuje tekstove u uglednim muzičkim časopisima. Irena komponuje divnu muziku. Čeka blizance trenutno... Promenio sam se i ja. Ali je osećaj kada pokrenem pedale ostao isti.

KADA SMO ZAJEDNO

2009-07-13T16:36:00.030+02:00

– Rekla sam ti da paziš na jezik pred Matijom.
– Šta sam sad rekao? Milane, je l’ sam opsovao nešto?
– Ne znam, nisam pratio.
– Rekao si "jebiga".
– Jebiga? Pa dobro, mislim, to i nije psovka. Šta, ti i onaj tvoj...
– Nemanja.
– Dobro, Nemanja. Nikad vam ne izleti neko jebiga pred malim?
– Zaboravi... Milane, je l’ ga vidiš odatle?
– Ne brini. Biljana je s njim.
Prišao im je konobar. Nataša je skinula naočare za sunce i otkrila zelene oči. Naručila je „pepsi“, a onda se pozabavila smeđom kosom koju je vezala u rep, izvadivši gumicu iz džepa pantalona. Milan je tražio točeno pivo, pa se zagledao negde između dvoje prijatelja. Žmirkao je od jakog sunca koje mu je išlo pravo u oči i zbog koga je, ionako svetlije puti, delovao gotovo prozračno. Zato su Nebojšine izgledale još tamnije u kontrasvetlu. Takođe je uzeo pivo, pa otkopčao gornje dugme safari-košulje kratkih rukava. Prvi je prekinuo tišinu.
– Baš ti se pije „pepsi“?
– U čemu je problem?
– Nema problema, samo pitam.
– Kakve veze ima?
– Majkl Džekson ga je reklamirao. Pa sam hteo da vidim da li je to iz poštovanja prema pokojniku ili...
– Zaobiđi me, molim te.
– Iskulirajte malo, vas dvoje.
– Čista profesionalna znatiželja, ništa drugo.
– Kad se ne bi tako smejuljio... Oduvek to radiš.
– Šta radim oduvek?
– Stavljaš se u nadmen položaj. Sve je, kao, neka fora. A ako je glupa, kriješ se iza cinizma. Milane, kaži, zar nije tako?
– Nemojte da me mešate u to. Ne znam šta...
– Ma, ona je nešto... Usudio sam se da dirnem mamu meseca.
– Šta sad to treba da znači?
– Ljudi, pustite to. Hteo sam da vam...
– Milane, nemoj da nas udaljavaš od teme. Znam da bi sad najradije da nema nikakvih problema, mir u svetu i te fore. Ali neću tek tako da pređem preko ovoga. Dakle, Nebojša, šta si hteo da kažeš?
– Hteo sam da kažem da ne umeš da podneseš zezanje na svoj račun, niti bilo kakvu kritiku.
– Izvini, molim te, to nije tačno.
– Dozvoli da završim.
– Ako ćete da nastavite ovako, ja odoh.
– Ne ideš nikuda. Ne možeš večito...
Nataša je zastala kada im je konobar prišao. Osvrnula se ka parku, nakratko. Milan je zapalio cigaretu. Nebojša je otpio gutljaj piva. Momak preko puta njih pokušavao je da uravnoteži sto, dok se njegova prijateljica, ili možda devojka, igrala priveskom mobilnog telefona.
– Glumiš savršenu mamu svaki, ali baš svaki put kada se vidimo. Mislim, buniš se što sam rekao "jebiga", a on će, verovatno, za koju godinu da posećuje porno-sajtove. Mada... tebe to, zapravo, ni ne zanima. Brine te, jedino, kakav utisak ostavljaš na ljude. Svaki postupak ti je promišljen i nekako... nekako usiljeno ispravan. Mislim, ti fazoni, brokoli, supice, vitamini, zdrav život, bla-bla... uvek sam raspoložena, sve stižem, imam karijeru, a ponekad hoću mužiću i da...
– Nemam reči, zaista...
– Samo govorim ono što... Nije mi namera...
– Da, to je, u stvari, za moje dobro. Onda bolje da ćutim.
– Nema potrebe.
– Hteo sam nešto važno da vam saopštim, a vi se raspravljate kao...
– Ovo nije rasprava, nego provociranje. I, pobogu, prekini da izbegavaš neprijatne razgovore. A ti, dečko. Pa nisam ti ja kriva ako si nezadovoljan u životu.
– Kad ne znaš šta da kažeš, napad je najbolja odbrana. Samo, budi malo maštovitija.
– Za razliku od tebe, ja maštu koristim malo smislenije...
– Sad bi bilo genijalno kada bi Milan rekao ono što mi je palo na pamet.
– Ne možeš uvek da se vadiš duhovitim opaskama. Odavno nismo u srednjoj školi. Kako to da, pored sve mudrosti, nikako ne ukapiraš da se u životu računa ono što si uradio, ne šta si mogao da uradiš. Kao i da se ljudi menjaju. Ismevanje ti je samo način da se nosiš s nečim što ne...
– Uopšte mi nije potrebno ovo. Što sam vas pa zvao...
– Ne, ali slušaj je. Opet izigrava...
– Sad te najozbiljnije pitam, šta hoćeš? Ne znam. Je l’ te nervira što delujem srećno?
– Pa kod tebe je sve privid. Prilagođavaš želje, da slučajno ne ispadne da u nečemu nisi uspela.
– Ne mogu da verujem da to čujem od čoveka koji je za želje bunar bez dna. I ma koliko da si pametan, zabavan, uspešan, toliko si malodušan da nikada nećeš biti ispunjen.
– Da li ste ikada pomislili da ne morate da kažete baš sve što vam padne na pamet?
– Znaš da ovo nema veze s tobom.
– E pa, Nataša, ima, i te kako. Jer moram da slušam. Ostavite već jednom to iza sebe...
– Da gospođa Matić nije toliko duševna i bogougodna, možda bismo i mogli. Ovako, mora uvek da pokaže u kakvu se kraljicu razvila.
– Pa, nisam ja ta koja je otišla...
Prišao im je konobar. Izvinio se i rekao da mora da naplati, pošto završava smenu. Nebojša je bio najbrži i pružio karticu. Ćutali su dok se momak nije vratio. Nataša je gledala ka sinu. Nebojša je odmeravao noge devojke preko puta. Milan je vrteo kriglu.
– Uvek mogu da se primete takve... Kao, recimo, da ti se Biljana baš i ne dopada, da se svaki čas osvrćeš i proveravaš... Ili ti, Nebojša. Da se viđamo, maltene, samo ako te ja pozovem, da razgovaramo uglavnom o...
Zastao je, pa opet počeo da vrti kriglu, ovaj put levom rukom, pošto je u desnu prebacio cigaretu. Pre nego što ju je ugasio, povukao je dug dim. Nebojša je zaustio da kaže nešto, ali je odustao. Čuli su se odlomci razgovora sa susednih stolova.
– Hoću da kažem da je to savršeno nebitno, jer vas oboje volim... I pre nego što mi prebaciš da izigravam Ujedinjene nacije, a on opet ne krene da podjebava tvoju kućicu u cveću i travu oko nje, želeo bih da...
Uto su se vratili Biljana i Matija koji je ogulio levo koleno. Nataša ništa nije rekla, ali je Biljana, svejedno, predupredila moguće pitanje.
– Skočio je s ljuljaške... Ništa strašno. Neće ni ožiljak da ostane...
Nataša je sina poljubila u čelo i zagrlila ga, pa se zagledala, pomalo odsutno, negde iza njega. Biljana je upitno podigla obrve ka Milanu, koji ju je privukao k sebi, obgrlivši je oko struka. Nebojša je ukrstio prste na potiljku i zurio u nebo. Onda je uzviknuo:
– ’Ajmo sad, svi zajedno: All we are saying...
Osmesi na licima Nataše, Biljane i Milana oprezno su se pretvarali u smeh. Matiji, verovatno, ništa nije bilo jasno, ali je, ipak, iskoristio priliku i zatražio od majke novac za još jedan sladoled koji mu, inače, ne bi dozvolila.

Third

2009-05-15T12:53:00.006+02:00

Blog Spidloris ovih dana slavi treći rođendan.

Srdačan pozdrav svima.

Biciklistički vikend u slici i reči

2009-05-14T23:56:00.004+02:00

Power point prezentacija uzbudljivog biciklističkog vikenda

http://www.sendspace.com/file/erxmqa