Zašto je bolje da ne budemo zajedno

Pored mene zavolela bi vožnju bicikla. To samo po sebi uopšte ne bi bilo loše, naprotiv, ali uskoro bi počela da kao i ja preteruješ u tome, te bi sve imalo dalekosežne posledice. Butine bi ti ojačale, pa bi veći deo tvoje garderobe postao neupotrebljiv. To bi značilo da moraš u kupovinu, što samo na prvi pogled deluje primamljivo, pošto bi ubrzo otkrila da ne postoji gotovo ništa što odgovara tvom novom stasu. Kao jedino rešenje ostala bi ti ručno šivena odeća poznatih dizajnera (stil pre svega), koja je i znatno skuplja. Morali bismo da nađemo novac... Dalje razmišljanje na ovu temu ne preporučuje se lako sablažnjivima.

Vrlo je verovatno i da bi postala opsednuta reciklažom. U početku bezazleno odvajanje plastičnih boca, papira i limenki moglo bi da se razvije u pravu maniju. Pored ostalog, skupljala bi i fiskalne račune, upotrebljene karte za prevoz, papiriće s ulice, plastične kašičice iz kafića... A stvari koje se još ne recikliraju čuvala bi kod kuće kako bi jednoga dana, kada društvena svest dostigne tvoja visoka merila, mogla ekološki bezbedno da ih se rešiš. Ceo stan bi, doduše, više ličio na vojnički rov, s uskim prolazima između naslaganih gomila, ali šta je malo nepraktičnosti naspram borbe za očuvanje planete.

A sva je prilika i da bi počeli da te oduševljavaju brojevi i zanimljive slučajnosti u vezi s njima. Kao, recimo, ova da kada se moj omiljeni broj pomnoži tvojim omiljenim brojem dobija se sto osamdeset sedam, broj koji podignut na kvadrat daje trideset četiri hiljade devet stotina šezdeset devet, a kada se od poslednjeg oduzme sedam stotina devedeset devet – što je rezultat kada se pomnoži zbir naših trenutnih godina i deset zapeta šest stotina pedeset dva (deset jer je dve hiljade deseta, a šest puta dva plus pet daje sedamnaest), dobije se sedam stotina devedeset osam zapeta devet, pa svemu ovome doda i nula zapeta jedan (jedanaest podeljeno sa deset podeljeno sa jedanaest, naravno) – dakle, trideset četiri hiljade devet stotina šezdeset devet minus sedam stotina devedeset devet: dobija se trideset četiri hiljade sto sedamdeset, broj koji samo na prvi pogled deluje obično, jer podeljen sa dve hiljade deset daje, verovala ili ne, sedamnaest. A ovo bi bio samo početak. Ubrzo bi sve češće zamišljeno gledala u nebo i pokušavala da odgonetneš tajnu sveta pomoću brojeva.

A ako si se svemu ovome nasmejala, to samo dodatno potvrđuje moj stav s početka. Smejala bi se previše i dobila bore koje nijedna krema ne bi mogla da sakrije, pa ni ona tvoja japanska (sad bi bila fora kada bih uspeo da se setim naziva, ali, jebiga, zaboravio sam).