петак, јул 10, 2015

Tour de France



Ne postoji lepša oda lenjim letnjim popodnevima od televizijskog prenosa Tour de France-a. Prenos traje satima. Imate vremena i da dremnete, skoknete po lubenicu ili pivo, proverite na drugom kanalu šta radi Đoković, prelistate novine, pročitate poglavlje romana, rešite sudoku ili ukrštene reči... A možda konačno ušijete otpalo dugme ili obavite neki sličan zadatak koji vas dugo čeka. Nije isključeno ni da vam nešto genijalno padne na pamet, razrešite nedoumicu koja vas muči ili se setite značajnog sna dok dokono pratite biciklistički karavan. Čak se i radnim danom s posla vraćate na vreme da odgledate kraj etape. Glavna fora je ionako u brdskim etapama i to po pravilu na poslednjem usponu. Ponekad se, međutim, dešava i suprotno. Kao, na primer, 2011. kada je tokom etape Pinerolo-Col du Galibier Endi Šlek napao na usponu oko 70 km pre cilja, vozio maltene sam do kraja i osvojio najtežu etapu u velikom stilu, preuzevši vođstvo u generalnom plasmanu. U slučaju da ste propustili neki takav trenutak, onda se nervirate što ste baš tad našli da malo odspavate, odete po lubenicu ili vidite kako Đoković rešeta Federera u finalu.

Ako jednom odete da pratite Tour de France uživo, zarazite se zauvek. Ostaje vam samo da svake godine rešite jednačinu sa najmanje tri nepoznate: finansije, slobodni dani i razumevanje bližnjih. Ako vam nije prvi put, onda ste već upućeni kako sve funkcioniše, koliko ranije morate da dođete tamo gde želite da sačekate dolazak karavana, gde da tražite prenoćište... Ako vam je prvi put, čeka vas prava pustolovina. Prvo što ćete primetiti jeste brzina kojom trkači prođu pored vas. Zapanjujuća je i nijedan prenos ne može da je dočara. Iznenadiće vas i mnoštvo raznoraznih egzibicionista pored staze. Klovnovi, vikinzi, pretorijanci, već čuveni Didi i njegovi klonovi, borci za prava svega i svačega, lokalni đilkoši, naloženi policajci i policajke, nudisti, baskijski nacionalisti... Dolazak trke prati ogroman vašar. Možete da kupite privezak, bedž, tacnu, donji veš, šolju, oklagiju i ko zna šta još ne sa stilizovanim znakom trke. Tu je, naravno, i šećerna vuna.

Dok god Francuzi hvale vaše poznavanje francuskog jezika, budite uvereni da nemate pojma i da je to samo znak uljudnosti što im se niste obratili na engleskom. Znaćete da dobro govorite francuski tek kada prestanu da vas hvale i naprosto razgovaraju s vama. U Alpima vas očekuju jeftini kampovi, skupi hoteli, fenomenalni sirevi, kobasice sa bademima i borovnicama, loša kafa, odlična vina i ljubav prema biciklizmu. Samo tamo može da vam se desi da vas okuraže sa "allez, allez" ili da vam dodaju vodu i poprskaju vas po vrućini bez obzira na to koliko ste brzi ili spori i da li ste samo amater ili profesionalac na treningu. Uveče, među meštanima po lokalnim kafanama, glavna tema je plasman francuskih takmičara. Francuzi već trideset godina čekaju da Francuz osvoji trku. Kako trenutno deluje, načekaće se još barem desetak godina.

L'Étape du Tour je jednodnevna amaterska trka tokom koje vam se pruža prilika da vozite jednu od etapa Tour de France-a. Ove godine vozi se etapa broj 19 St. Jean de Maurienne – La Toussuire. Nepunih 140 km sa pozitivnom visinskom razlikom od preko 4000 metara. Startuje 15000 takmičara. Učestvujem četvrti put; verovatno i poslednji. 19. jula navijajte za startni broj 9102.

1 коментар:

Ayumi Sophia је рекао...

Thank you for giving posts and articles were very amazing. I really liked as a part of the article. With a nice and interesting topics. Has helped a lot of people who do not challenge things people should know. You need more publicize this because many people. Who know about it very few people know this. Success for you....!!!