Avgust

Vrućina nam više ne pada tako teško kao na početku leta, kada obično nastupi naglo i zatekne nas nespremne. Početkom avgusta već smo se navikli na nju, prihvativši je kao nužnu pratilju zrelog leta. Čak i tropski vreo dan podnosimo bez previše zanovetanja o vremenskim prilikama. Ostajemo ravnodušni na upozorenja, dobronamerne i povremeno neupotrebljive savete o tome kako bi trebalo da se ponašamo, šta da jedemo i pijemo i kako da se odenemo. Postali smo iskusni zatočenici leta.

Ko je imao sreće, otputovao je nekuda. Najsrećniji među njima poneli su i bicikl sa sobom, pa će obilaziti i istraživati neka nova i udaljena mesta. Onima koji avgust provode kod kuće pruža se prilika da poznato okruženje vide iz novog ugla. Gradovi su mahom poluprazni. Sve se usporilo i primirilo. Zvuci su se proredili i ulenjili. Pomaljaju se oni zaboravljeni, prigušeni bukom tokom ostalih meseci. Zveket posuđa iz stanova pored kojih prolazimo, pucketanje dalekovoda po jakom suncu, zujanje dobro podmazanog lanca...

I na nas utiče sveprisutna obamrlost, pa pedale okrećemo sporije nego inače. Uzaludno je da se opiremo avgustovskom ritmu bez preke potrebe. Samo ćemo da se umorimo, oznojimo i iznerviramo. Ako se uskladimo s njim, avgust će već umeti da nas nagradi. Recimo, večernjim toplim vetrom u leđa, dovoljno jakim da nam pomogne da se biciklom lakše vratimo kući, iako smo popili tanak špricer ili dva. Naravno, vožnja bicikla i alkohol nikako se, zlo i naopako, ne preporučuju zajedno, ali pomenuo sam već da su dobronamerni saveti povremeno neupotrebljivi.

Avgustovska popodnevna dokolica najlepše se provodi na biciklu. Ako nas potisnuti zvuci baš i ne zanimaju previše, ili je naišao neki škrt avgust (ima i takvih), pa nas je zaobišao vetar u leđa, možemo da se prepustimo razmišljanju. U idealnom slučaju poslušali smo dobronameran savet i nismo popili ni tanak špricer. Da se razumemo, može sasvim lepo da se razmišlja i posle tankog špricera ili dva, samo što se u takvim prilikama obično nalazimo u društvu, pa nije sasvim pristojno da se udubljujemo u misli. Rešili smo, dakle, da popodne provedemo razmišljajući na biciklu. Razobručujemo misli i bezazleno se prepuštamo naizgled nevažnim pojavama, nagoveštenim idejama, sećanjima, pitanjima... Na primer, da li dalekovodi cvrkuću i tokom ostalih meseci? Može da se desi i da nam nešto važno zaokupi pažnju. A možda shvatimo da je sve to jedno veliko zamlaćivanje i da je najbolje da popijemo tanak špricer ili dva u društvu i prepustimo se lakom letnjem razgovoru s prijateljma.

Avgust nam uvek spremi i neko malo iznenađenje, čak i kada je škrt. Sitne radosti poput prelaska preko omekšale bitumenske zakrpe na putu, koja se prijatno ugiba pod našim točkovima. Ima draži i kada nas iznenadi ogroman Mesec na nebu, a ako se tokom noći između 12. ili 13. avgusta biciklom odvezemo van grada imaćemo povlasticu da posmatramo razigrani meteorski roj Perseida.

Trebalo bi da uživamo u avgustu, jer nećemo se čestito ni oprostiti od njega a već će početi dosadne priče o kraju odmora i skorom početku školske godine, ispitnog roka, nastave na fakultetu, jeseni...