Poručio sam biciklističke točkove, a stigao mi je aparat za kafu. Stojim
pred vratima s vižljastim kurirom, koji se unervozio i hoće što pre da ode, i raspravljam
se telefonom s preprodavcem svega i svačega. Nadimak mu je Žeks. Kaže, pomešao
me s Biserkom. Ubeđuje me da uzmem aparat, pa da se posle Biserka i ja
dogovorimo oko zamene. U jednom trenutku mi čak nudi da platim samo točkove, a
da zadržim aparat za kafu koji je pedesetak evra skuplji. Biserka nek vidi šta
će s točkovima. Kažem mu da nije normalan. Poručuje mi da će se javiti za minut
i prekida vezu.
Dok čekam, kurirova nervoza prerasta u dramu. Kao, ne sme da se
zadržava, prate ga preko GPS-a. Ponavlja kao papagaj, prate me, prate me, je l'
ti znaš da me prate... Mislim se, polako, dečko; sve nas prate CIA, BIA, NSA i
ostatak ekipe, nemoj da histerišeš zbog toga.
U međuvremenu, zove Žeks i kaže da je sve sređeno. Biserka se
složila da se ona i ja nađemo i zamenimo pakete; poslaće mi njen broj. Podseća
me da ne zaboravim da mu dam dobar "revju", kako je rekao. Oterao sam
ga u pičku materinu.
Platio sam točkove, uzeo aparat za kafu i ispratio kurira koji se i
dalje žalio da ga prate i da više ne može da izdrži taj pritisak. Žeks mi nije
prosledio Biserkin broj, ali je ona dobila moj. Ubrzo mi je poslala poruku.
Predložila mi je da se nađemo još iste večeri. Džentlmenski sam joj ponudio da
izabere vreme i mesto. Utanačili smo sve i kroz nekoliko sati već sam nameštao
aparat za kafu na zadnju korpu bicikla. Savršeno se uklopio.
Bio sam negde na pola puta kada mi je od Biserke stigla poruka
tipa, nadam se da nisi krenuo, hajde da odložimo za sutra, zaboravila sam da
večeras moram da perem kosu. Dobro, mislim se, mogla si to i ranije da mi
javiš, ali nema veze. Odgovorio sam joj da nema problema i da mi se javi sutra.
Tada mi je palo u oči da svaka njena poruka sadrži smajli.
Nije mi se javila sutra, ali jeste prekosutra. Moraće na put od
desetak dana, pa ako nije problem da obavimo razmenu kad se vrati. U slučaju da
su mi točkovi hitno potrebni, ponudila mi je da ih pošalje po kuriru. Jeste, pa
da mi opet dođe onaj isti i histeriše kako ga prate. Odgovorio sam joj da nije
ništa hitno i da ćemo zameniti pakete kad se vrati. Poželeo sam joj srećan put.
Isprobao sam, u međuvremenu, aparat. Pravi odličnu kafu.
Točkove nisam dobio ni posle desetak dana, pošto se po povratku Biserka,
nažalost, razbolela. Naredni put razlog je bila, po njenim rečima, ozbiljna Srećkova
povreda. To je bila jedina Biserkina poruka koja nije sadržala smajli. Nadao sam
se da Srećko nije dete, zlo i naopako, mada po imenu ne bih rekao.
Nastavila se moja prepiska s Biserkom. Ređali su se izgovori:
putovanja, nepredviđene posete, protesti, loše vremenske prilike... Svaku
poruku upotpunjavao je, naravno, smajli.
I ja sam u dva navrata bio odgovoran za odlaganje. Jednom mi je
aparat pao s bicikla, pa sam morao da se vratim i proverim da li se nešto nije slomilo.
Srećom, sve je bilo u redu. Zlo i naopako da sam morao da naručujem drugi od
Žeksa. Sledeći put sam se uspavao, pošto je Biserka predložila da se nađemo u
sedam ujutru, pre nego što ode na posao.
I evo, skoro tri meseca kasnije, posle sedamnaest propalih dogovora,
čekam Biserku na dogovorenom mestu. Obećala je da će doći ma šta da se desi. Ako
se ni ovaj put ne pojavi, možda Žeksov predlog i nije tako loš. Aparat pravi zaista
odličnu kafu, a Biserka nek vidi šta će s točkovima. Može da napravi dva velika
smajlija.
Нема коментара:
Постави коментар